preokret...

I svaki put je isto, samo pogled i osmeh. Sa malo reci, "Cao" u prolazu i to je to. A oboje imamo brojeve telefona jedno drugog ali ih nikada necemo upotrebiti jer to bi sve unistilo. Mi smo razliciti krugovi koji se ne smeju dodirnuti, poput dva mehura od sapunice, moramo lebdeti jedno pored drugog jer ako se dotaknemo rasprsicemo se, unistiti.

I nakon godinu dana jos uvek jedva cekam ta dva sata nedeljno da bi samo po nekad bacila pogled ka njemu jer ne smem ni da ga pogledam kako treba jer znam da ne skida pogled sa mene.

Videla sam ga da me posmatra preko ogledala. 

A ne smemo ni on ni ja. 

Oboje imamo nekoga kraj koga se svako vece ususkamo u krevetu i sa kime delimo jastuk, ali tih nekoliko pogleda na njega za mene su samo nekoliko pogleda i nista vise, ne ne bi ja ni po koju cena izgubila mog komsiju sa jastuka i zamenila ga sa nekim kome bi bila samo prolazna.

Ali masta sme svasta sto ruka ne sme ni da pozeli a kamoli da uradi.